Поводом „Поп Ћире и поп Спире“, С. Сремца
Догађај који је оставио највећи утисак на мене је настајање љубави између поп-Спирине ћерке Јуце и младог Шаце.
Шаца је приметио румену и здраву Јуцу како пева. Пoнекад јој се придруживао и пратио је тамбуром. Иако помало дрзак, Шаца показује своју заљубљеност свакодневним доласком у башту. А она, иако престрога, уствари брине за њега и долази да плеви само да би га видела.
Касније, када су обоје схватили да су заљубљни, Јуца више није била строга, а ни он дрзак, већ нежан као у сну. После неког времена су се венчали и живели срећним животом.
Овај део ми је био најзанимљивији зато што је Јуца доказала да није стидљива, променила је своје понашање у односу на јазун са новим учитељем и показала је да има праве вредности. По мом мишљењу показало се да је боља особа од Меланије.
Радосављевић Уна VII-5
"Ти ћеш стати, па ћеш уздисати
Па ћеш рећи: "То је моје било
Мoје било, за мном уздисало,
Уздисало, и мене љубило;
А сада га друге грле руке,
Друге руке, друга уста љубе!"
Стихове је за себе запевао кочијаш Рада, покренувши коње од Јулине куће. У стиховима које је Рада случајно запевао, исказују се Перина размишљања.
При сусрету са Јулом Пера је увидео своју грешку, покајао се одлуке коју је донео захваљујући сплеткама попадија.
Исти стихови су симболички јер Рада, који нема никаквог појма о дешавањима Периним, започиње песму, којом учитеља наводи на дубока размишљања о прошлости.
Мени се Перино понашање није свидело. Дозволио је да попадије свађом и надметањем у приказивању ћерки утичу на његову одлуку. Није пратио своја размишљања и своје срце. Овај догађај ме је навео да размислим о људима. Особа није онаква каквом је други представљају, већ каквом је ти видиш. Сви правимо грешке - некад мале, а некад велике. Само, оне се не могу увек исправити. Да бисмо те грешке смањили, свако би требало да одлучи за себе, а не за другога.
Вук Вуковић VII-5
Шаца је приметио румену и здраву Јуцу како пева. Пoнекад јој се придруживао и пратио је тамбуром. Иако помало дрзак, Шаца показује своју заљубљеност свакодневним доласком у башту. А она, иако престрога, уствари брине за њега и долази да плеви само да би га видела.
Касније, када су обоје схватили да су заљубљни, Јуца више није била строга, а ни он дрзак, већ нежан као у сну. После неког времена су се венчали и живели срећним животом.
Овај део ми је био најзанимљивији зато што је Јуца доказала да није стидљива, променила је своје понашање у односу на јазун са новим учитељем и показала је да има праве вредности. По мом мишљењу показало се да је боља особа од Меланије.
Радосављевић Уна VII-5
"Ти ћеш стати, па ћеш уздисати
Па ћеш рећи: "То је моје било
Мoје било, за мном уздисало,
Уздисало, и мене љубило;
А сада га друге грле руке,
Друге руке, друга уста љубе!"
Стихове је за себе запевао кочијаш Рада, покренувши коње од Јулине куће. У стиховима које је Рада случајно запевао, исказују се Перина размишљања.
При сусрету са Јулом Пера је увидео своју грешку, покајао се одлуке коју је донео захваљујући сплеткама попадија.
Исти стихови су симболички јер Рада, који нема никаквог појма о дешавањима Периним, започиње песму, којом учитеља наводи на дубока размишљања о прошлости.
Мени се Перино понашање није свидело. Дозволио је да попадије свађом и надметањем у приказивању ћерки утичу на његову одлуку. Није пратио своја размишљања и своје срце. Овај догађај ме је навео да размислим о људима. Особа није онаква каквом је други представљају, већ каквом је ти видиш. Сви правимо грешке - некад мале, а некад велике. Само, оне се не могу увек исправити. Да бисмо те грешке смањили, свако би требало да одлучи за себе, а не за другога.
Вук Вуковић VII-5